Шанса за останак младих на селу

Ђаци на животној размеђи

sestre-trifunovic-740x357

   Од средине до средине разликују се услови у којима живе млади на селу. У Поцерини, деценијама занемариваној, последњих десетак година стање се умногоме поправило, али је питање да ли овдашња младеж своју будућност види на вековним огњиштима. За многу децу овде детињство нимало није идилично. Основни стуб и најважнија инстутуција на подручју горње Поцерине је ОШ “Доситеј Обрадовић“, као матична школа у Волујцу и у која има још 11 издвојених одељења у исто толико села. За један део ученика из удаљенијих села, као што је Двориште, Букор, Румска, или Метлић почетак дана у зимском периоду почиње још по мраку. Понекад до аутобуског стајалишта морају да пређу три-четири километра, а најтеже је када завеје, и када морају да прте стазе. На часове, ипак редовно долазе, и по правилу су добри ђаци. Па тако Нађа, Драгана, Милица, Тамара, Милан, Ивана и њихови другови разнолики по узрасту, али јединствени на свом путовању у школу и из школе за сада се још не изјашњавају где то виде себе. Преостаје им још средња школа, али из досадашње праксе показало се да мали број ђака из Поцерине уписује факултете, а врло ретко се враћа. У крају где нема ниједног производног погона, где се друштвени живот одиграва око школе, а понекад и по ретким продавницама и кафанама, много се очекује од изградње спортске хале у Волујцу. Биће то једини објекат који ће моћи да задовољи спортске амбиције али и организовање кутурних манифестација као што су смотре фолклора, или позоришне и филмске представе за подручје где живи неколико хиљада становника. Завршетак хале очекује се у фебруару, имаће око 800 квадрата, а Министарство за спорт и омладину као и Град Шабац уложили су 44 милиона динара у њену изградњу. Томе ће се много обрадовати ученици, а посебно девојчице јер је школа позната по својим фудбалеркама. Уосталом пре две године женска екипа ове школе освојила је првенство Шапца. За ово време док се чекала хала фудбал се играо, и по хладном времену, на неравном школском дворишту чак и између садница дрвећа. Нешто раније мушка екипа школе освојила је прво место на првенству Шапца у одбојци. Овде се спорт воли, и ово је прилика да деца добију могућност да уживају у игри и такмичењу.

   Али, оно што посебно краси ову школу је певачка група са изворним народним песмама. Ученице ове школе већ су учествовале у јавним наступима, од Фестивала ружа у Липолисту до снимања и представљања на ТВ. Сестре Трифуновић, Катарина, Анђела и још неколико младих чланица и без микрофона својом песмом плене пажњу, кристално чистог извођења. Ту је и фоклорна група која вредно вежба после часова. За превоз морају и саме да се сналазе, а најчешће се родитељи организују да их превезу до удаљенијих села.

   За разлику од ранијег периода овде је локална власт уложила на стотине милиона динара у асфалтирање путева, у школство је уложено више од две стотине милиона динара, и по условима нимало се не разликују од градских школа. Посебна шанса је јагодичарство, јер овдашња домаћинства уколико примене агротехничке мере могу да зараде и до десетак хиљада евра по хектару. Међутим, једно од основних питања је да ли је и пристојна зарада довољна за останак младих на селу. Недостатак друштвених садржаја једноставно тера младе у град, па макар отишли у егзистенцијалну непознаницу.